Прича о Милошу Савчићу, човеку који је у своје време запошљавао 50.0000. људи а чије име скоро нико не зна.
Крајем 19. века отишао је у Минхен и завршио престижни техничку академију. Иза тог образовања следила је каријера без преседана у српској привредној историји.
Градитељ и привредник
Савчић је био српски политичар, грађевински инжењер и предузетник. Министар грађевина, градоначелник Београда, саветник и руководилац бројних привредних објеката у Краљевини Србији и Краљевини Југославији.
Послодавац каквих није било
Историчари су га занемарили јер није држао оружје. Али без људи попут Савчића, Србија би имала револуцију без институција — крваву и пролазну. Оно по чему се Савчић посебно истицао била је његова брига о радницима. Осим што им је пружао бесплатне куће, земљиште, огрев, електричну енергију и здравствену заштиту, инсистирао је на бесплатном образовању за децу радника.
Заборављен у историографији
Историчари су га занемарили јер није носио сабљу ни писао манифесте. Али без људи попут Савчића, Србија би имала државу без инфраструктуре, без путева, рудника, банака и школа за раднике.
Наслеђе
Добар део онога што је изградио уништено је током Другог светског рата, а након рата сва предузећа која је основала Прометна банка пренета су у државно власништво. Његова породица одбила је сарадњу са Немцима током окупације, а после рата комунисти су их истерали из имања и станова. Ова хроника је позив да се то име коначно запамти.